Po formalnom obrazovanju sam diplomirani pedagog, nakon završetka studija osećala sam da mi fali još znanja i alata koji bi mi dali veću šansu i više mogućnosti da se ostvarim na profesionalnom planu. Kako je rad sa decom uvek bio u centru mojih interesovanja dalje usavršavanje nastavila sam u toj oblasti. Smatram da je individualni pristup i prepoznavanje perioda posebne osetljivosti kod deteta ključan za razvoj svih potencijale koje dete u sebi nosi, što je u skladu sa učenjem Montesori pedagogije, završila sam bazični kurs Montesori programa i stekla zvanje Montesori vaspitača.

Tragajući dalje za jezikom koji deca najbolje razumeju stigla sam do igre, što sam više upoznavala njene čari i mogućnosti koje nam pruža u radu sa decom to je ljubav prema njoj postajala sve jača i put me je odveo do Integrativne dečije psihoterapije. Profesionalni put koji već godinama utabavam kao dečiji psihoterapeut doneo mi je mnoga znanja, veštine i iskustva, omogućio mi je da ispoljim svoju kreativnost, ali me je naučio da budem strpljiva, da čekam i verujem u dete koje je ispred mene. Sigurna sam da su svi odgovori i kapaciteti u detetu samo je potrebno sačekati pravo vreme da se zajednički suočimo sa onim sa čim dete ne može da se izbori samo. Kako bi dete izraslo u samostalnog, samouverenog i stabilnog odraslog neophodna mu je podrška porodice pre svega roditelja, mišljenja sam da je važno da roditelj bude emocionalno stabilan kako bi u najboljoj meri odgovorio potrebama deteta. Emocionalna pismenost nije veština sa kojom se radjamo, ona se uči i kao i svaka druga veština učvršćuje vežbanjem. Kao sertifikovani trener emocionalne pismenosti i asertivne komunikacije kroz posebno kreirane programe pomažem roditeljima da savladaju ovu veštinu i budu najbolji roditelji svome detetu.

U svom radu primenjujem i znanja koja sam stekla tokom godina edukacija iz različitih psihoterapijskih pravaca. Edukovana sam iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT), Terapije prihvatanjem i posvećenošću (ACT) i Transakcione analite (TA). Kako je moj posao usmeren većim delom na rad sa decom, a jedina tehnika koju u radu koristim igra obožavam svoj posao i veći deo radnog dana provodim igrajući se, jednom rečju uživam.

Kada se “ne igram” na poslu onda se “igram” mame, supruge, sestre, ćerke, snaje, tetke, ujne, zaove, kume, koleginice, drugarice... Volim sve svoje uloge bilo da su stečene, dodeljene , birane, nametnute i trudim se da ih “igram” iskreno, požrtvovano, pošteno, sa puno ljubavi i uloženog truda kako bi “ igra” bila što bolja i svi “igrači” zadovoljni.