Dečije igre nisu samo igre, nego ih treba shvatiti ozbiljnom dečijom delatnošću

Michel Eyquem de Montaigne

Kada je vreme da mi postanemo deo vašeg života?

Svako dete se tokom odrastanja suočava sa brojnim izazovima zbog kojih povremeno može imati potrebu za stručnom podrškom u cilju:

  • jačanja samopouzdanja i samopoštovanja
  • osamostaljivanja
  • izgradnje pozitivne slike o sebi
  • prevladavanja strahova
  • izgradnje kvalitetnih odnosa sa vršnjacima
  • učenja konstruktivnih načina ponašanja
  • ostvarivanja školskog uspeha u skladu s vlastitim mogućnostima
  • prepoznavanja i primerenog izražavanja osećanja
  • kontole besa i agresivnih reakcija
  • kontrolisanog provodjenja vremena pred ekranom (TV, kompjuter, tablet, telefon, video igrice...)
  • osnaživanja usled narušenih porodičnih odnosa (česti sukobi članova porodice, razvod roditelja i sl.)
  • ohrabrenja usled rođenja novog člana porodice
  • prevazilaženja krize usled naglih i neočekivanih događaja (npr. gubitak bliske osobe, bolest i sl.)

Integrativna dečija psihoterapija - terapija igrom i kreativnim izražavanjem

Igrom otkrivamo tajne svog bića i sve skrivene strane unutrašnjeg sveta i načine na koji on funkcionise!

Nezavisno od razloga zbog kog bi dete bilo uključeno u proces terapije, naš pristup je kreativan i nenametljiv, mi imamo poverenje u dete i njegov kapacitet samoizlečenja, tu smo kao terapeuti da im ponudimo i osiguramo uslove u kojima to mogu ostvariti. Koristeci igru kao osnovni metod rada dajemo prednost kreativnoj strani pedagogije i psihoterapije da otvore put ka odrastanju i prihvatanju sebe, drugih i sveta oko sebe na zdrav nacin.

Dečija psihodrama

(Hanna Kende)

Dečija psihodrama je grupni oblik rada sa decom istog ili približno istog uzrasta, grupu čini minimum troje, a najviše osmoro dece, koja nemaju već izgradjen odnos. Psihodrama je namenjena svoj deci od 5 do 12 godina.

Broj susreta se unapred dogovara, oni se realizuju jednom nedeljno uvek u isto vreme i na istom mestu u trajanju od sat vremena. Kao osnovni metod koristi se igru. Prvi susret rezervisan je samo za roditelje, on im omogućava da dobiju jasniju sliku o načinu rada, metodama i dinamici, a terapeutima daje uvid o kontekstu u kom dete odrasta i sve druge bitne informacije o detetu kao i razlog zbog kog nam se obraćaju. Na sledeći susret roditelji dovode dete i igra počinje! Otvaraju se vrata "kao da" sveta u kom dete ima priliku da sve rešava kroz igru isprobavajući nove uloge i načine reagovanja i ponašanja koje može primeniti i u realnom životu. Deca često ne umeju da objasne i definisu svoja osećanja i ponašanja, ali kroz igru mnogo toga pokažu i prožive pa i nauče o sebi i drugima, jer je igra ipak jezik koji dete najbolje razume. Grupu vode dva terapeuta koji učestvuju u igri zajedno sa decom, i njihova je uloga dvojaka. Oni prate svako dete ponaosob ali i grupu u celini.

Terapeuti koriste terapeutske moći igre da pomognu detetu da prevaziđe, reši ili spreči psihološke probleme i ostvari što optimalniji rast i razvoj. Polazeći od činjenice da je igra potreba svakog deteta, a da u današnje vreme deca imaju malo vremena i prilika za pravu, slobodnu, nesputanu igru onda je dečja psihodrama prava stvar za svako dete.

Dobrodošla su stidljiva deca, deca sa manjkom samopouzdanja, deca koja su prošla ili prolaze kroz težak period života kao sto je razvod roditelja, preseljenje, gubitak, traumatsko iskustvo…

Dakle, ukoliko dete ispoljava neko ponašanje ili emocionalne poteškoće kao što su strahovi, agresivno ponašanje, nemir, nesigurnost ili bes, povlačenje, plačljivost, utučenost, tikove, mucanje ili ima razvojne teškoće i slabu koncentraciju, igra u psihodramskoj grupi mu može pomoći.



Play terapija po metodi igra “Svet”

(Polcz Alaine)

Igra “Svet” je individualni oblik rada s decom u kojem se koriste namenski osmišljene terapijske igračke, minijature.

Set igračaka sadrži preko 300 figura koje predstavljaju „svet u malom“, odnosno obuhvataju figure ljudi, životinja, biljaka, građevina, prevoznih sredstava, namještaja i ostalih predmeta iz svakodnevnog života.

Mladja deca teško mogu da verbalizuju svoja osećanja, opišu odnose, formulišu stvarnost onakvu kakva je, razgovorom rešavaju konflikte ...

Deca pomoću igre prikažu mnogo više tj. deca govore jezikom igre. Dati detetu u ruke mogućnost da kroz igru kreira svoj svet i dati mu umanjene predmete sveta (ljude, kuće, životinje, prevozna sredstva....) dajemo mu mogućnost da prikaže svoje teškoće i ispolji ono sa čim je zaokupljeno.

Dete u igri bira figure kojima gradi „svoj svet“. Nastali svet zatim sa terapeutom istražuje i tako se razvija igra. Sam proces gradnje često rezultira emocionalnim rasterećenjem deteta, a terapeutu pruža uvid u njegovo trenutno stanje i potrebe.

U igri koja sledi, dete može oživeti sve figure i odigrati različite scenarije koji su odraz njegovih proživljavanja. Svakim idućim „Svetom“ dete je sve bliže slici rešenja problema s kojima se suočava u realnom životu, što ga vodi promenama i u svakodnevnom funkcioniranju.



Winnicottove škrabalice

(Donald Winnicott)

Winnicottove škrabalice se koriste u individualnom radu s decom i mladima. Reč je o projektivnoj tehnici u kojoj terapeut i klijent „razgovaraju“ putem crteža.

Dovršavajući jedan drugom započetu škrabalicu vode dijalog u kojem dete otkriva svoje potrebe, a terapuet mu na simboličan način odgovara na njih. Crtanje se odvija zatvorenih očiju, a verbalne komunikacije gotovo i da nema, svodi se na svega nekoliko reči.

Na ovaj način produbljuje se odnos poverenja i razumijevanja. Priča koja se sastavi na kraju od niza crteža, krije odgovore ili novi pogledi na aktualna zbivanja i pitanja koja okupiraju dete što nam pomaže u proceni šta je detetu potrebno i na koji način možemo dalje nastaviti tretman.



Individualna psihodrama

(R.T. Krüger)

Individualna psihodrama je pogodan metod psihoterapijskog rada s adolescentima.

U radu se koriste različiti rekviziti kao što su kamenčići, dugmići, perlice, školke i sl, čijom kreativnom manipulacijom klijent prikazuje svoje intrapsihičke sadržaje. Drugim rečima, važne misli, osećaji i odnosi koje klijent povezuje s aktualnom problematikom doslovno postaju deo fizičkog prostora, što znači da se mogu jasnije sagledati.

Promenom prostorne i vremenske perspektive terapeut vodi klijenta uviđanju uzroka unutarnjeg konflikta, ali i mogućnosti njegovog razrešenja. Stoga rad ovom metodom za klijente predstavlja upečatljivo iskustvo koje vodi brojnim uvidima, a istovremeno osnažuje za životne promene.



Lojnerova vođena imaginacija

(HanscarlLeuner)

Lojnerovu vođenu imaginaciju koristimo u individualnom radu s adolescentima. Različitim tehnikama opuštanja terapeut uvodi klijenta u relaksirano stanje, nakon čega podstiče njegovu maštu na stvaranje tzv. unutrašnjih slika. Tokom ovog procesa terapeut je suputnik koji vodi i podstiče klijenta na suočavanje s preprekama na koje nailazi.

Time dobija uvid u klijentove potrebe i unutrašnje konflikte, a terapijskim intervencijama omogućava njihovo zadovoljenje odnosno razrešenje. Po završetku vođene imaginacije, klijent ima priliku prikazati svoj doživljaj crtežom i produbiti samospoznajni proces.



Kognitivno bihevioralne tehnike

Kognitivno bihevioralne tehnike u tretmanu dece, polaze od pretpostavke da je naše ponašanje uslovljeno načinom na koji interpretiramo situacije ili događaje, načinom na koji mislimo. U tom smislu, reakcije kod dece i mladih mogu biti rezultat naučenih obrazaca mišljenja. To istovremeno znači da je disfunkcionalne obrasce moguće menjati, odnosno učiti nove.

Stoga ovim tehnikama terapeut na strukturiran i pristupačan način poučava dete svojevrsnom discipliniranju vlastitih misli. Uvježbavajući ih, dijete se priprema za konstruktivno suočavanje s izazovima i potencijalno stresnim situacijama. To povećava verovatnost pozitivnih iskustava te se odražava na detetovo samopouzdanje i sliku o sebi.

Radionice za decu

Emocionalno opismenjavanje “Bukvar”

Razvojem emocionalne pismenosti deci se pomaže da pronađu ličnu sreću, da misle "svojom glavom" i da prepoznaju svoja osećanja i svoje ponašanje usklađuju sa svojim osećanjima. Učeći da osećanja imaju značaj i vrednost u procesu donošenja odluka, istovremeno ih učimo da je sreća vrlo lična stvar. Dete koje je emocionalno stabilno će donositi adekvatne odluke spram situacije u kojoj se nalazi, biti sigurnije u sebe, ostvarivati svoje ciljeve I izgradjivati kvalitetnije odnose sa drugima. Emocionalna pismenost podrazumeva razumevanje sopstvenih osećanja i onoga što ih uzrokuje, kao i upravljanje svojim emocijama. Predvidjeno je 10 susreta jednom nedeljno u trajanju od 90 minuta uvek u isto vreme i na istom mestu.

Učenje učenja “Da učenje ne bude mučenje"

Psihologija i pedagogija su udruženim snagama kreirale jedinstven, inovativan program za decu Učenje učenja “Da učenje ne bude mučenje" Program je brižljivo osmišljen za svu decu koja žele da osnaže svoje intelektualne kapacitete kako bi što uspešnije izvršavali svoje školske obaveze i sve više se oslanjali na sopstvene snage i jačali sigurnost u sebe i svoje sposobnosti. Cilj programa jeste jačanje vere u sopstvene snage naspram oslanjanja na privatne časove kao i jačanju samopouzdanja nasuprot nesigurnosti i nepoverenju u sebe.

Podsticati i razvijati korišćenje detetovih kapaciteta za učenje je „ulaganje” u sada i u budućnost – pored motivacije, samoefikasnosti, samopouzdanja i sticanja veština i tehnika za efikasnije učenje, uštede vremena i novca, program otvara i nove puteve za šira i veća saznanja i uspeh na raznim životnim poljima.

Radi se u malim grupama (6 do 8 polaznika) sa decom istog uzrasta ili razreda. Program traje 3 meseca, susreti su jednom nedeljno u trajanju od 90 minuta.

Ulaganje u razvoj deteta je najpametnija investicija!

Grupe podrške za lični rast i razvoj “Slikovnica mog života”

To Top ↑